Српска школа "Свети Сава", Мисисага
2520 Dixie Road L4Y 2A5 Mississauga, ON, Canada

Данас су Материце. Свим макама садашим и будуим, оним коа Господа моле за пород и свима оним дивним женама коа туу децу гае као своу и свим невестама Христовим - монахиама кое су нам духовне маке нека е Богом благословен и среан празник.

ДЕЦА У ЦРКВИ Постои една ствар коа не сме бити заборавена: удска природа захтева бар минимални степен активног учеша. У храму ово може узети облик или чит...аа, или поаа, или украшаваа и чишеа храма, или неких других активности, чак и ако е само посредно повезана са службама. Тешко е за дете да учествуе у атмосфери коа влада у цркви. У почетку оно само посматра. Види уде кои се концентришу и обреде кое ош не схвата и чуе несхвативе речи. Меутим, сама свечаност и прослава цркве имау полетни утица на дете. Када двогодише дете жели да узме учеше у цркви, да пое, да говори или чини метание у томе можемо видети полетно стае душе коим е оно и невоно обухваено. Говоримо ово из простог посматраа. Али постои ош нешто више од нашег чулног опажаа. Христос е невидиво присутан у храму, види дете и благосиа га, примауи га у атмосферу благодати Духа Светога. Благодат га обухвата, као што топли ветри обухвата листи траве у поу, помажуи да она расте споро и постепено, да пусти корен и да се развие. И тако се мака жури да приведе свое дете Христу, благодати егово, без обзира да ли дете уопште схвата ова додир са даром благодати. Ово се посебно тиче Причеша, наближег могуег единства са Христом. Мака приводи своу бебу Тани док беба ош лежи у еном наручу. Да ли е мака у праву? Пустите децу да долазе к Мени, ер таквих е Царство Небеско. Да ли заиста можете реи да су тамо, а затим и у поима Палестине ова деца ве разумела учее Христово, да су седела код Учитеевих ногу и да су слушала егову проповед? Немоте то говорити, ер еванелист запажа да су му доносили малу децу да би их дотакао: а када су ово видели ученици егови, забранише им. У доношеу своих малих, ци маки е био едноставно да се егове руке дотакну деце, а не да би их Он подучавао божанском знау. Дозвоавае деци да имау додир са духовном благодау е една од првих, основних брига Хришанина кои мисли о своо деци, и задатак хришанског друштва коа се брине о своо младежи. Ту су врата за исправно Православно хришанско васпитае. Просветее, каае и радост како се буде у дечио свести есу споаши показате чиенице да мали хришанин осеа топлоту од божанског извора у себи. И чак ако и не осеа, невидиво деловае благодати Божие не престае; ми само не видимо, баш као што не видимо деловае сунца на наше здраве тренутно и одедном. У руско литератури имамо тако прикладне примере расположеа дечиих душа током припреме за исповест и Причеше, а и након исповести и Причеша Светим танама. Без обзира на то, колико често се заборава да ту лежи куч за организовае религиозног образоваа. Колико често, видеи неадекватност религиозног образоваа, ми бирамо програме и прерауемо их, бацауи кривицу на убенике и учитее а заборавамо на важност Цркве и утица служби; заиста, не поставамо увек себи питае: Али, да ли деца иду у храм? Како дете расте, требало би да дубе улази у живот Цркве. Дечии ум, ум младих мора бити просветен црквеним службама, да учи из их, да се утопи у их; Црква треба да уму даруе знае о Богу. Питае е сложение. Задатак религиозног образоваа е бити испуен само када научимо нашу децу да убе Цркву. Када ми, као одрасли, организуемо црквене службе, када вршимо припреме за их, скрауемо и продужавамо поредак служби, ми прилагоавамо себе на сопствена схватаа и потребе, или едноставно удобност, схваену у терминима одраслих. Али до сада, што се тиче схватаа, потребе и духовне теже деце се нису узимала у обзир, окружее често ние корисно да учини да деца заволе Цркву. Ово е без обзира на то, една од главних сврха религиозног образоваа: пустите децу да заволе Цркву, тако да би увек могла да присуствуу у храму са приатним осеаем, да би добиала духовну прехрану од е. А пошто родитеи често не могу овде да помогну, пошто су често и сами нерелигиозни, често смо принуени да када мислимо о нашо Православно деци, препустимо ово дело у руке заеднице, школе и Цркве. Баш као што се не плашимо уништеа посвеености учеу и кигама, или убави према нашо национално литератури и истории, чинеи да деца трче на часове на звук звона и да седе у клупама, утапауи их у атмосферу строге дисциплине и принуде, тако исто, неко би могао да помисли, немамо разлог да се боимо да користимо одреену количину принуде по питау присуствоваа у храму, било да е то део режима школе или као израз само-дисциплине као део омладинских организациа и оних кое су повезани са школом и оних кое нису. Али сигурно е, да ако ово остане само принуда, и до таквог степена да ствара психолошки отпор код млади уди то е показати да ци ние постигнут, да се метод показао као неприкладан и да е принуда узалудна. Хаде да деца буду доведена нашом воом, да сама изразе жеу да остану у храму сопственом жеом. Тада ете оправдати ваше деловае. И опет говоримо: нису само природни, психолошки ефекти ти кои заузимау место у дечиим душама у цркви, ве е то дело благодати. Наша цела брига треба да е у томе, да бебина душа, душа детета или младог човека, не буде затворена за свете утиске, ве буде отворена слободно: и тада више нее бити потребан напор, сила или други облик само-принуде; она е бити храена слободно, лако и радосно. Постои една ствар коа не сме бити заборавена: удска природа захтева бар минимални степен активног учеша. У храму ово може узети облик или читаа, или поаа, или украшаваа и чишеа храма, или неких других активности, чак и ако е само посредно повезана са службама. Неоспоран знача храма и заедничких црквених служби за религиозно подизае детета сачиава едан од аргумената у корист Православног схватаа тане Крштеа: то ест, аргумент у корист крштаваа деце у наранием добу, као што то чинимо у Цркви Православно. Тана Крштеа есу врата кроз коа неко улази у Цркву Христову. Она ко ние крштен што значи да ние члан Христове породиц�� нема право да учествуе у животу ове породице, у еним духовним окупаима и за трпезом Господом трпезом. Тако би наша деца била лишена права да буду са нама у цркви, да примау благослов у Имену Свете Троице, да учествуу у Телу и Крви Христово. И колико год ми могли да имамо утица на их у нашим домовима, колико год и подучавали еванеу, ми би их лишавали директног деловаа небеске благодати, а у набоем би код их подигли же за вером али би их и дае држали далеко од небеске светлости и топлоте, коа силази без обзира на удске напоре, у Танама, у свим службама, у светим молитвама. Како тешко греше оне религие кое признау само крштее одраслих! Свете девице Вера, Нада и убав и млада невеста Перпетуа, кое су постале Мученице, есу сведоци чиенице да е адолесценциа доба кое е припремено чак и за наактивние учествовае у Цркви Христово. Беба коа е у наручу свое маке викала: Амврозиа за епископа! и своим ускликом одредила избор чувеног Амврозиа Миланског на епископску катедру та беба е бранилац права деце да активно учествуу у Цркви Христово. Па хаде да се мало побринемо око наше деце: у почетку им пружимо шансу да активние учествуу у цркви а у ширем и развиением облику онда, само додаваа кадионице свештенику; друго, хаде да се сами прилагодимо деци када се молимо заедно са има. Нека деца буду свесна да су чланови Христове породице. Нека деца доу да убе Цркву! Протоере Михаил Помазански извор: Приате Божии

Данас су Детинци Детинци У треу недеу пред Божи славе се детенци, празник деце. Тога дана рано уутру, или по доласку из Цркве са богослужеа, одрасли симб...олично везуу своу децу. За везивае се обично користи канап или конац. Добра и штедива деца уштеде нешто новца да за сво празник купе неки поклон да се име одреше. Та симболични знак дечие паже треба посебно развиати како би деца у наранием узрасту научила да мисле на на свое родитее и да их обрадуу. Везе и везивае деце симболизуе породичне везе, и повезаност са родитеима. See more

Сутра, прославамо Никодан, односно вршимо помен Светом Николи на дан еговог упокоеа. Оно што е лепо поменути из живота Светитеа есте да е по смрти сво...их родитеа свое богато наследство разделио сиротии. Многи сматрау да е управо по угледу на ега и егово доброчинство, старае о неаким и сиромашним настао ,,Деда Мраз''. Такое, оно што би нама Србима могло бити занимиво есте да е кра Стефан Дечански богато даривао цркву у коме се налазе мошти светог Николе у граду Бари, у Италии, зато што е Светите услишио егове молитве и повратио му вид. Сутра е се служити у нашим храмовима света Литургиа, те ако вам обавезе дозвоавау, присуствуте исто. Вечерас е касно да вам напомием да би требало да вам е трпеза посна ер веруем да е све ве припремено али размислите за наредну годину, има ли смисла да прославате православни Празник кршеи правило поста. Истина, ваши су тако годинама радили, али грешка коа се понава годинама и преноси тако из генерацие у генерациу ние маа грешка због наставаа "традицие". Среан празник и слава свима кои прославатe светог Николу као заштитника свое породице!

Svaki roditelj u nekom trenutku nae se pred ozbiljnom dilemom da li je moje dete zaista talentovano ili je to moja skrivena želja koju projektujem na njega? ...Na koji nain prepoznati talente i ambicije deteta, a kako svoje i kojima dati prednost? Kako okruženje utie na odluivanje, a kako prepoznati zaista darovito dete? Kako da ne upropastite sopstveno dete pogrešnim forsiranjem saznajte od uvenog dr Ranka Rajovia. See more